PRIVILEGOVANA AGRARNA BANKA U ULOZI LIKVIDACIONE BANKE

Rezime: U jesen 1936. godine, vlada dr Milana Stojadinovića je donela uredbu kojom je ukinut „seljački“ moratorijum i predviđen otpis polovine seljačkih dugova. Tokom primene ove uredbe, u mnogim pojedinačnim slučajevima dužničko poverilačkih odnosa, pokazalo se da je njen pravni okvir bio nedovoljno jasan, suviše uopšten i nepotpun za objašnjenje konkretnog činjeničnog stanja. Do početka Drugog svetskog rata, pomenuta uredba je zbog toga doživela tri izmene, bilo je propisano pet pravilnika o njenoj primeni i bila su doneta 44 autentična tumačenja njenih pojedinih članova. Za njenu primenu, bila je zadužena Privilegovana agrarna banka: trebalo je da preuzme preostali zemljoradnički portfelj od privatnih akcionarskih banaka i zemljoradničkih kreditnih zadruga i da, u ime i za račun države, sve ove kreditne ustanove obešteti za deo otpisanog duga, i to u roku od 14 godina. Tako se specijalizovana institucija za poljoprivredni kredit, koja je prvobitno bila zamišljena kao glavni finansijer razvoja poljoprivrede u Kraljevini Jugoslaviji, pretvorila u puku državnu likvidacionu banku. Ona nije mogla u propisanom roku da savlada ne samo probleme vezane za pravne manjkavosti Uredbe o likvidaciji zemljoradničkih dugova već i probleme obimnosti posla koji su joj bili povereni. Zbog ogromne koncentracije dužničko poverilačkih poslova u ovoj finansijskoj instituciji, rad na definitivnom preuzimanju i obračunu zemljoradničkih dugova bio je stalno prolongiran. Konačno, ovaj rad će biti nasilno prekinut 6. aprila 1941. godine. U nemačkom bombardovanju Beograda, tada je izgorela sva dokumentacija koja se nalazila u bančinom sedištu.