Originalni naučni rad
Autor: dr Nataša Kožul
Ključne reči: suvereni i korporacije, metodologija kreditnog rejtinga, agencije za kreditni rejting, obveznice, hartije od vrednosti
SCINDEX
Rezime: Kreditni rejtinzi nezavisnih agencija, kao što su Moody’s Investor Services (Moody’s), Standard & Poor’s (S&P) i Fitch Ratings (Fitch) predstavljaju kamen temeljac investicionih strategija. Te agencije su u središtu globalne kreditne arhitekture. Na njihove evaluacije oduvek su se oslanjali investitori, naročito poslednjih godina, kada su se pojavili različiti kreditni derivati vezani za kreditnu sposobnost partnera i verovatnoću neizvršenja. Popularnost kreditnih rejtinga ne proizilazi samo iz njihove jednostavnosti, gde se bogatstvo podataka i analize predstavlja samo jednim simbolom, već i iz činjenice da se pretpostavlja da pružaju nezavisnu i apsolutnu evaluaciju sposobnosti subjekta da otplati dug. Zbog jedinstvene uloge vlada i njihovog autoriteta da sprovode regulativu, zakonske, poreske i druge mere, emituju novac, donose monetarnu spoljnu politiku itd., kreditni rejtinzi suverena predstavljaju fundamentalni element globalne strukture kreditnih rejtinga. Tipično, kreditni rejting suverene vlade predstavlja plafon za rejtinge drugih subjekata u datoj zemlji, pri čemu su prinosi po njenim obveznicama reper naspram koga se mere druge dužničke hartije od vrednosti. Međutim, pošto kreditni rejtinzi često impliciraju neki nivo poređenja, njihova objektivnost je pod znakom pitanja. Dalje, nedavno sniženje S & P kreditnog rejtinga SAD sa AAA na AA+, kao i sniženje Moody’s kreditnog rejtinga za 12 banaka i građevinskih društava u Velikoj Britaniji, koje je pratio pad kreditnih rejtinga Španije i Italije, doveli su u pitanje relevantnost tih mera. To je otvoreno saopštio Bord za finansijsku stabilnost (FSB), koji poziva na promptno smanjenje oslanjanja svih učesnika na tržištu (naročito finansijskih institucija) na kreditne rejtinge kod donošenja odluka o investiranju i naglašava potrebu da vlasti uklone zavisnost od takvih rejtinga iz zakonskih, regulatornih i okvira postavljenih standarda. Zbog toga, ovaj rad ima za cilj da pruži ključne elemente koji se nalaze u osnovi metodologije kreditnog rejtinga da bi se identifikovali benefiti i nedostaci njihovog korišćenja u donošenju investicionih odluka.