Autor: Prof. dr Dragana Gnjatović
Rezime: Trgovačkim zakonikom iz 1860. godine, zemljoradnicima u Srbiji bila je oduzeta pasivna menična sposobnost. Zbog toga, kada se kajem XIX i početkom XX veka razvilo bankarstvo, oni nisu mogli da na legalan način dođu do ličnog meničnog kredita. Jedini kreditori zemljoradnika tada su bili zelenaši. Ohrabreni visokim zaradama, zelenaši su počeli da osnivaju akcionarske banke u unutrašnjosti zemlje. Seljacima su naplaćivali kamatu trostruko i četvorostruko višu od tada zakonom dozvoljenog maksimuma. Manija za osnivanjem sitnih palanačkih banaka pokrenula je proces usitnjavanja i raštrkanosti bankarskog kapitala u Srbiji. Ovaj proces je bio u suprotnosti sa tadašnjom evropskim procesima centralizacije i ukrupnjavanja bankarskog kapitala. Ekstremna mera uskraćivanja pasivne menične sposobnosti zemljoradnicima u Srbiji ukinuta je tek Zakonom o Privilegovanoj agrarnoj banci 1929 godine.