Ocena evropskog bankarskog regulatornog okvira sa osvrtom na značaj za Republiku Srbiju

Pregledni naučni članak
Autori: Kristijan Ristić, Aleksandar Živković
doi: 10.5937/bankarstvo2003077R
Ključne reči: finansijske regulatorne mere EU, bankarski sektor, stabilnost
JEL: G28

Rezime: Poznato je da je kriza duga u Evropskoj uniji izazvana međuzavisnošću bankarske i državne finansijske stabilnosti, a zajedno sa nepostojanjem fiskalne unije poprimila je i egzistencijalne dimenzije samog projekta EU. U okrilju finansijske fragmentacije unutar finansijskih tržišta evrozone, a sa aspekta izbijanja krize, države članice EU pribegavale su nacionalnim intervencijama, time zatvarajući i nacionalna bankarska i finansijska tržišta, što je u krajnjoj instanci rezultiralo produbljivanjem i jačim strukturnim utemeljenjem krize i njenih ekonomskih i finansijskih posledica. Bankarska unija je, u tom kontekstu, regulatorni i institucionalni odgovor EU nakon globalne finansijske krize, o kojoj su prvi predlozi našli mesto u institucionalnim polemikama već od 2012. godine. Pored ključnog momenta i motiva za osnivanje ovakvog institucionalnog regulatornog aranžmana, razlog je, štaviše, stvoriti uniju koja je povezana sa stvaranjem jedinstvenog tržišta za finansijske usluge i slobodan promet novca, svakako i sa tendencijom potpunije monetarne integracije. Međutim, postavljala su se pitanja koja su i dalje aktuelna, a to su: da li su zacrtani, a sada već instrumentalizovani i ustanovljeni okviri, mehanizmi i procedure uistinu dovoljni; da li bankarska unija EU, konceptualno osmišljena, zaista predstavlja bankarsku integraciju; da li će i dalje prisutan odnos „centralizovano-zajedničko“ i „suvereno-nacionalno“ u finansijskoj arhitekturi EU, korišćenje principa u implementaciji Bazel III sporazuma „jedna mera za sve“, zatim neobuhvatanje svih tipova banaka, sukob emisione i nadzorne uloge ECB (Evropska Centralna banka), biti strukturni konflikt u postizanju željene finansijske stabililnosti koja je i krajnji cilj. Finansijska stabilnost se, u širem kontekstu funkcionisanja EU, može tumačiti i kao faktor opstanka zajedničke valute i same Evropske unije, bez obzira na utkane suprotnosti i konstukcioni konflikt.

U radu analiziramo funkcionalne domete regulatornog okvira nadzora banaka u EU, u vremenu petogodišnje egzistencije do današnjeg dana, kao i efekte i uticaj koji je taj okvir imao na regulatorno prilagođavanje bankarskog sektora Srbije.

Vrh strane
Vrh strane