Opstanak kolaterala u stečaju: granice pravne zaštite

Banke, po pravilu, imaju dominantan položaj u stečajnim postupcima nad korisnicima kredita, što se naro-čito reflektuje u artikulaciji interesa različitih kategorija poverilaca. Podela na obezbeđene i neobezbeđene poverioce, uslovljena postojanjem sredstava obezbeđenja u predstečajnoj fazi, ne implicira automatsko sticanje prava na od-vojeno namirenje nakon otvaranja stečaja, a njegovo priznanje je uslovljeno zakonskim pretpostavkama i sudskom ocenom. Rad preispituje pravni položaj kreditora kroz njihove višestruke uloge - kao razlučnih i založnih poverilaca, ali i kao saugovarača u potencijalno pobojnim pravnim radnjama. U tom okviru, posebna pažnja posvećena je domašaju primene instituta pobijanja pravnih radnji (actio Pauliana), kao i analizi neujednačenih kriterijuma za priznavanje prava na odvojeno namirenje, različitih tumačenja pravne prirode jemstva i nedoslednosti u oceni „vinosti“ banke u sudskoj praksi. Ukazuje se i na šire pravno-ekonomske implikacije nenaplativosti potraživanja, te na potrebu normativnog unapređenja i ujednačavanja sudske prakse u cilju jačanja pravne sigurnosti.