Časopis Bankarstvo broj 9/10-2007.

U ovom broju Uvodnik

Aktuelno

• Nela Vasić
  KONCEPT INTEGRALNOG PLAĆANJA U EVRO ZONI

Rezime: Evropska unija je dostigla visok stepen ekonomske integracije država članica. Uprkos tome tržište usluga plaćanja još u značajnoj meri ostalo je izdeljeno nacionalnim propisima 27 država članica. Pet i po godina posle uvođenja evra kao zajedničke valute, članice evro-zone i dalje imaju teškoće u međusobnom platnom prometu. Prekogranična plaćanja u evrima još uvek se odvijaju usporeno, posebno kada se radi o kupovinama roba i usluga manje vrednosti. Uz to, banke naplaćuju različitu tarifu za prenos iste sume u evrima, zavisno od toga da li se "njihov" evro kreće unutar ili preko nacionalnih granica, pa veštački stvaraju podelu na "domaći" i "strani" evro.

Da bi ovaj problem bio prevaziđen, najznačajnije evropske institucije usvojile su projekt SEPA, koji će uspostaviti novi sistem integrisanog plaćanja u evro-zoni. Kreiranje jedinstvene zone plaćanja u evrima treba da omogući građanima, preduzećima i institucijama da sva plaćanja unutar evro-zone, bez obzira na formu, instrumente, tehniku obrade, brojnost transakcija i slično, vrše jednako brzo, lako i pogodno kao što je to danas slučaj sa plaćanjima unutar nacionalnih granica. Razlike između domicilnog i inostranog sistema plaćanja unutar evro-zone bi trebalo da nestanu. Novi sistem plaćanja počeće da se primenjuje od 1. januara 2008. godine a njegova implementacija zahtevaće uklanjanje svih tehničkih, pravnih i trgovinskih barijera između postojećih nacionalnih sistema plaćanja.

Pripreme za uvođenje SEPA sistema plaćanja dale su podsticaj zemljama koje teže priključenju Evropskoj uniji, a među njima je i Srbija, da već započetu rekonstrukciju sopstvenog platnog sistema, nastave u pravcu stvaranja uslova za primenu principa, mehanizama i standarda koje u ovoj oblasti uvode razvijene evropske države. Odluke koje je Narodna banka Srbije nedavno donela o međunarodnom kliringu plaćanja u devizama i o unutrašnjem međubankarskom prometu po osnovu direktnih zaduženja svakako će doprineti jednostavnijem, bržem i sigurnijem odvijanju platnog prometa sa državama u okruženju, ali i učiniti realnijom perspektivu za uključivanje domaćeg finansijskog sistema u budući sistem integrisanog plaćanja u evro-zoni.

Ovaj članak ukratko ukazuje na osnovna svojstva novog sistema plaćanja u evro-zoni, na etape koje predstoje do njegove pune primene, na koristi i pogodnosti koje će taj sistem doneti svakom od brojnih učesnika u ovoj jedinstvenoj zoni koja okuplja gotovo pola milijarde ljudi. Namera nam je ujedno bila da sa projektovanim promenama upoznamo celokupnu domaću finansijsku, a posebno bankarsku industriju. Ona će, u fazi približavanja i pridruživanja Evropskoj uniji, sopstvene instrumente, mehanizme, formate i tehnologiju plaćanja svakako morati da saobrazi ovde izloženim budućim evropskim rešenjima u oblasti platnog prometa u evro-zoni.

Ključne reči: Jedinstvena zona plaćanja evrom; Direktiva o uslugama plaćanja; Evropski savet za platni promet; Pravila za kreditne transfere; Pravila za debitne transfere; Okvirna pravila za SEPA kartice; Narodna banka Srbije