O MORATORIJUMU ZEMLJORADNIČKIH DUGOVA - HRONOLOGIJA JEDNOG DUGOTRAJNOG PROVIZORIJUMA

Originalni naučni rad
Autor: Prof. dr Dragana Gnjatović
Ključne reči: zemljoradnički dugovi, moratorijum, Kraljevina Jugoslavija

Rezime:Krajem 1931. godine, sa obnavljanjem ograničene ustavnosti i parlamentarizma u Kraljevini Jugoslaviji, završio se trogodišnji period u kojem je privremeno bilo skinuto s dnevnog reda pitanje razduženja zemljoradnika. U tom kratkom vremenu, Privilegovana agrarna banka, osnovana 16. aprila 1929. godine, samo je delimično uspela da seljacima olakša dužnički teret, tako što im je odobravala dugoročne hipotekarne kredite za refinansiranje kratkoročnih dugova. U proleće 1932. u uslovima duboke agrarne i opšte ekonomske krize, država propisuje da akcionarske banke i privatna lica odlože zemljoradnicima otplatu dugova na šest meseci, do žetve. To vreme je trebalo iskoristiti za donošenje odluke o konačnom rešenju problema nesrazmere između krizom uništenih poljoprivrednih prihoda i nagomilanih finansijskih obaveza zemljoradnika. Međutim, provizorno stanje „seljačkog moratorijuma“ trajaće sve do septembra 1936. godine. Banke nisu bile spremne da se jednostrano odreknu svojih potraživanja od zemljoradnika, a država nije imala novca da im ova potraživanja kompenzira.

Vrh strane
Vrh strane