Pregledni naučni članak
Autor: Radovan Kovačević
JEL: F21, F24, F32, F34, F39
Ključne reči: Tekući račun, spoljni dug, jugoistočna Evropa, strane direktne investicije, trgovinska otvorenost, doznake, investicije, izvoz, trgovinski bilans
doi: 10.5937/bankarstvo1703096K
SCINDEX
Rezime: Priliv stranog kapitala u zemlje jugoistočne Evrope (JIE) pre izbijanja finansijske krize iz 2008. godine, podržavao je rast domaće tražnje, koja se jednim delom zadovoljavala iz uvoza. To je uslovilo širenje deficita tekućeg računa. Liberalizacija spoljne trgovine je olakšala uvoz i doprinela rastu trgovinskog deficita. Priliv kapitala u ove zemlje pojačan je niskim kamatnim stopama na strana sredstva, kao i povećanim iznosima raspoložive globalne likvidnosti. Snažna domaća tražnja generisala je visoke stope privrednog rasta. Međutim, značajan rast cena i nadnica, pre svega zbog očekivane konvergencije dohotka, oslabio je sektor razmenljivih dobara u ovim zemljama. Rezultat je visok porast strane zaduženosti, bez odgovarajućih kapaciteta za servisiranje dugova, kao i slabljenje konkurentnosti privrede. Olakšavajuća okolnost za ove zemlje je značajan neto priliv stranih direktnih investicija (SDI), kao važan kanal finansiranja deficita tekućeg računa. Kod zemalja ovog regiona je nastupilo prilagođavanje posle izbijanja globalne ekonomske i finansijske krize, uz prateću redukciju deficita tekućeg računa. Međutim, glavni pravac za finansiranje održivog deficita tekućeg računa je povećanje izvozne konkurentnosti i izvoznih prihoda. Na taj način bi se smanjivao trgovinski deficit, a time bi se i deficit tekućeg računa doveo u održive okvire. Neto priliv SDI je alternativni izvor finansiranja deficita koji ublažava teret spoljne zaduženosti. Međutim, i kod ovog vida priliva kapitala mora se imati u vidu mogućnost repatrijacije profita i eventualno povlačenje kapitala, što bi otežalo finansiranje dostignutog deficita tekućeg računa.